Најновији CD
"Ајде Јано кућу да не дамо"

Пронашли смо оригинал! Дакле, наслов песме је:

''Ајде Јано, кућу да не дамо''

Албум ''Ајде Јано, кућу да не дамо'', прво музичко издање манастира Подмаине из Будве, појавио се на овогодишњем сајму књига.. За сада, може се наћи тек у неколико манастирских продавница, продавницама црквених предмета и књижарама. Са благословом Митрополита црногорско приморског, владике Амфилохија, остварен је занимљив музички пројекат, у коме су учествовали музичари из Србије и Црне Горе, успешни извођачи духовне и етно музике.

Иницијатор овог заједничког албума је београдски музичар Асим Сарван, некадашњи члан групе ''С времена на време'' који, овим поводом каже:

Обновљена једноставност

Ево једног заједничког музичког албума, наиме, првенца за манастир Подмаине из Будве и један од најновијих издања ПГП-а. Радујемо се овој сарадњи. Припремамо и спот, али отом потом.

Овим путем, обавештавамо јавност да је промоција албума ''Ајде Јано, кућу да не дамо'', заказана за четвртак 13 децембра у 13 часова у Радио Београду ...

Овој лепој вести, додајемо плод заједничког рада музичара из Србије и Црне Горе на овом албуму, тј. извођача духовне и етно музике.

Ко је успео да се склони са промаје савременог живота, приметиће да албум превазилази музичко издање као такво и представља својеврстан звукопис искуством хришћанског живота.

Дабоме, наслов ''Ајде Јано, кућу да не дамо'', највећи је повод и аргумент те као такав, он је глава и уводна реч у албум који, рекао бих, објављује питомо, покајничко и страдално, али радосно живљење.

Без покајања, нема ни откривања праве радости живљења, то је само једна, али једна од најважнијих наших порука, без које не би било овог и оваквог албума.

Ми смо, овим чином, показали колико дуго човек може бити слеп и поред очију и највеће учености и интелеигенције јер, нисмо примећивали ружноћу, неморал и деструкцију у песми ''Ајде Јано, кућу да продамо'' већ смо је примили здраво за готово, не размишљајући, као што нисмо и још увек не размишљамо о гомили других ствари у којима се крију страшне грешке, као змија под каменам сваки час спремна да пљуцне отров у крв. Нисмо се чак ни запитали – откуд тако накарадан текст, у тако лепој мелодији?

Мислити својом главом, не значи a priori бити противан свему и свима, још мање, тражити кавгу, већ то значи отворити се према истини да нам она открива пропусте о којима би требало разговарати јер то раде разумни.

За почетак, рећи ћемо: Најнеопходније јесте то да се сретнемо као људи, а не као политичари.

На примеру ове песме, можемо се научити и, како рекосмо, пре свега, признати своје слепило, потом, покајати се због тога, а то значи, вратити првобитни вид и очистити крмеље од мрака, али то господо, није могуће без Христа.

Знам, на овом месту ће многи оставити овај текст и погледати шта има о спорту или нешто друго, али знајте, да је то напуштање кукавичлук душе и одсуство истинске мушкости.

Другачије речено, у овој тачки се људи деле на: људе добре воље и оне који нису добре воље већ самовоље.

Господо, не помињемо ми Бога због религије већ због истине са којом се морамо суочити уколико заиста желимо својој деци у добру да поживе. У ствари, говорићу у своје име. Дакле, (ја се више не бавим вером), јер ми је Бог саопштио истину, и џаба мени вера или невера, истина је евидентна, она постоји и једна је, за свакога је реалност и понуда за живот у вечности. Према томе, испада да је Христос Пут, истина и живот, и љубав, а не религија. Религија је у нас, људи. Зашто ми верујемо, у Христа, у Буду, Алаха ... Зато што смо нејаки, беспомоћни и несигурни у своје могућности, па нам је потребан ослонац.

Како смо ми, хришћани, у Христу познали све што нам је потребно, а као доказ имамо осећај да више нисмо изгубљени у мраку нити сами, чак нам је и у срцу веома топло и још топлије кад смо са другима, то више не лутамо. Ми смо разумели да је поредак ствари такав какав је забележен и саопштен од Бога у Светом Писму, без обзира, веровали ми у то или не.

Дакле, у том смислу, религија је за мене постала беспредметна као таква. Ја, заиста, знам, да без такве љубави, ни према домовини, ни према родитељима, нити према деци, нити према било чему. То је разлог хришћанству, а не наша или нечија вера. Једини Христос је у стању да добро одвоји од зла тј. да зло одвоји од нас јер је Он добро и добро осим Њега не постоји.

Постоје; верски фанатизам и затуцаност оних који су у заблуди, али свак мисли да има право, понављам, да верује у шта хоће и то се сматра слободом избора.

Међутим, бирају само они који нису сигурни шта је шта и ко је ко? Ми знамо, да само Њиме можемо вратити првобитно тј. природно људско стање, и ту је почетак и крај свему.

Али, да не помислите како ми ласкамо себи и мислимо све најбоље, сведочи чињеница да је Бог изабрао нас, а не ми Њега: (''Нисте ви одабрали мене већ Ја сам одабрао вас''). До тог тренутка, када сам то схватио, нисам био свестан оног једноумља тј. фалсификата овога о чему сада говоримо, а које нас је ослепело, попут старе верзије песме о којој је овде реч.

Речју, ми смо, заправо, признали своју немоћ, уједно, признавши моћ Христовог васкрсења јер нас је ОН извукао из те заблуде. Или мислите, да сам ја тај геније или сви учесници у овом пројекту, да су све ово смислили!?

Ни не помишљајте. Преварићете се као што смо се сви ми преварили (или бејасмо преварени, но, ко нам је крив?), верујући речима које творе накарадну философију песме ''Ајде Јано, кућу да продамо''. Ми смо чули и послушали озбиљну опомену Христову; да водимо рачуна о смислу речи тј. да пазимо шта и како мислимо, пре свега, а онда тек да пазимо и шта говоримо јер ћемо за сваку одговарати.

Зато, желимо, да ова песма замени место са оном старом која је попут мантре одзвањала нашим пољима и брдима, али и нашим срцима, васпитавајући нас на погрешан начин. Отуда сав кич, затуцаност и мрачњаштво које долази од магије и јереси и све што произилази из та два, иако су та два од једног – од лажи.

Да, господо, наш непријатељ није други човек, већ – ЛАЖ.

Према томе:

Мирите се.
 

Асим Сарван & Пријатељи